Celulit – Anatomija i Fiziologija

STRUKTURA VEZIVNOG TKIVA I VAŽNOST SEPTE

Nurnberger & Muller su prvi autori koji su opisali suštinske razlike između strukture muškog i ženskog vezivnog tkiva. Ova diferencijacija se dešava u devetom mesecu trudnoće i posledica je dejstva hormona androgena i njihovog uticaja na aktivnosti fibroblasta.

Ženski hypodermis je aranžiran radijalno u odnosu na površinu kože, formirajući pravougaone odeljke ili komore sa masnim ćelijama. U slučaju pojave celulita, stvaraju se masni lobusi, povezani tankim vezivnim tkivom. Debljina i gustina vezivnog tkiva je u direktnoj korelaciji sa stepenom celulita. Žene sa visokim BMI i celulitom imaju slabiju i tanju mrežu vezivnog tkiva.

Po ovim autorima, evolucija I degeneracija celulita su deo normalnog procesa starenja.

Dijametar kolagenih vlakana u odnosu na godine:

10-29god – collagen raste
Posle 30god – collagen opada
Posle 60god –collagen biva na minimumu

Muški hypodermis čine septe koje su ukrštene cik-cak, masne ćelije su manje nego kod žena, a gornje potkožno tkivo i koža debljeg sloja.

To znači da kada usled gojenja ili stvorenog celulita, ženski adipociti i komore sa masnim ćelijama prilagođavaju svoj oblik pritiskajuci vezivno tkivo i istiskujući ga u hipodermalni interfejs, čime se izgled kože modifikuje u tzv. “pomorandžinu koru” (povećanje zaprmine masne celije pojedinačno ili u celini prevazilazi elastičnost septe i ona povlači površinu kože ka dole – Fenomen pomorandžine kore).
Mršavljenjem se može smanjiti fenomen pomorandžine kore ali se ne može poboljšati struktura vezivnog tkiva jer je došlo do degenerativnih promena koje su nastale kao posledica ishemije vezivnog tkiva.

Zašto neke žene imaju celulit a neke ne?

Žene bez celulita imaju bolji kvalitet kože, sa manje neravnina, boljeg tonusa i manju genetsku sklonost ka degeneraciji tkiva, za razliku od žena sa celulitom, koje imaju slabiji dermis i vezivno tkivo, koje se širi u superficijalnu fasciju.

Etiološki faktori nastanka celulita:

Nepravilna ishrana
Stres
Pušenje
Konzumiranje alkohola
Nedostatak fizičke aktivnosti
Tesna odeća
Genetski faktori

VRSTE I STADIJUMI CELULITA

Postoji više definicija celulita. U daljem tekstu ćemo vam predstaviti mnoge od njih i objasniti korelaciju etiologije I razvoja celulita sa vezivnim potkožnim tkivom, masnom ćelijom I faktorima koji utiču na pojavu I napredovanje istog.

Celulit je fiziološki fenomen koji je visoko zastupljen među ženskom populacijom i predstavlja često ozbiljan zdravstveni i estetski problem.

Zvanična literatura se celulitom bavi u okviru interne medicine, delom i dermatologije i venerologije. Autori koji su dali svoje definicije:

1.ALQUIER & PAVOT – nezapaljenjski kompleks ćelijske distrofije mezenhimalnog tkiva, uzrokovan poremećajem metabolizma vode, koji daje zasićenje okolnih tkiva intersticijalnom tečnošću;

2.MARLEN & CURRI – segmentna i lokalizovana lipodistrofija subkutanog vezivnog tkiva , delom nastalog zbog venskog i limfnog zastoja ili sekundarne vazomotorne insuficijencije.

3.BLANCHEMAISON – lipodistrofija, povezana sa povećanjem masnog tkiva u hipodermisu, oticanjem i periadipocitarnom fibrozom.

4.PIERARD – fiziološko stanje, koje rezultira dimorfizmom hipodermalnog vezivnog tkiva i mehanofiziološkim efektima tenzije unutar potkožnog tkiva.

Celulit je kompleksan i podmukao problem i može se razviti bez obzira na godine, telesnu težinu, fizičku aktivnost morfološku građu.

Objašnjenje mehanizma patogeneze leži u oslabljenoj mikrocirkulaciji u potkožnom masnom tkivu, što dovodi do intracelularnog edema, hipoksije tkiva, acidoze i subkutane lipodistrofije. Zato, u terapiji celulita treba izazvati alkalne reakcije da bi neutralisale kiselost što postižemo unošenjem pitke vode, svežeg povrća i sokova od povrća.

Postoji eksperimentalni dokaz da metabolizam masnog tkiva zavisi od intenziteta cirkulacije-pogoršanje iste dovodi do lokalne hipertrofije adipocita, iako je telesna težina normalna. Zato, kada se gubi na težini, mast je za razgradnju lako dostupna sa mesta gde je optimalno snabdevanje krvlju, te tamo prvo i nestaje, a sa područja slabe mikrocirkulacije, salo ostaje zaključano u masnim ćelijama.

Masne ćelije reaguju na hormon estrogen-povećanje nivoa istog povećava nagomilavanje masti, sintetički estrogen takođe.

STADIJUMI CELULITA
I faza – površina kože je čak i glatka, bez promena u boji. Ova faza se ponekad naziva i “faza modela”, jer se reljef kože može uočiti samo na veoma jakom svetlu.

II faza – modifikacija površine kože. Pinch testom brazde su očigledne.

III faza – površina kože je gruba. Cirkulacija krvi je umanjena u potkožnim masnim tkivima, a retencija vode je povećana. Fibroze se javljaju od lokalnih ka difuznim. Mikronoduli se mogu osetiti na dodir. Smanjena je temp. tkiva, pritisak na tkivo izaziva bol. Nastaju vaskularni problemi, venska mreža postaje vidljiva.

IV faza – inkapsulirani iskrivljeni čvorovi masnih ćelija dobro vidljivi; gubitak elastičnosti kože, smanjena cirkulacija, površina kože gruba, hladna na dodir i boli na palpaciju. Mikronoduli spojeni u makronodule.

PINCH test

0 st – bez neravnina na koži, na prirodnom svetlu. Kada se uradi hvat, ne postoji ‘orange peel’

1 st – bez neravnina u stojećem stavu, ali Pinch hvat otkriva neravnine

2 st – neravnine se uočavaju u stojećem stavu na prirodnom svetlu, ali ne i u ležećem

3 st – neravnine se uočavaju pri stojećem i ležećem stavu